Nakon dve velike afere koje su poslednjih par godina uzdrmale svet, a tiču se Vašingtona – prve, u kojoj su na videlo izašle tajne američke depeše, i druge, u kojoj je razotkriven špijunski program američkih vlasti, kao najpoželjnije odredište begunaca pojavljuje se Ekvador.
Šta je to čime je Ekvador, južnoamerička zemlja na obali Pacifika, privukla najpre osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža (koji je azil u toj zemlji zatražio i dobio prošle godine, mada je i dalje u njihovoj ambasadi u Londonu), a sada i Edvarda Snoudena, bivšeg američkog obaveštajca?
Činjenica je da i jedan i drugi beže od američke “pravde” pošto su razotkrili nešto što nisu smeli, a da Ekvador u međunarodnim institucijama i forumima redovno istupa na antiameričkoj liniji i spreman je da brani ljudska prava, izgleda posebno onda kada ih, kako smatra, ugrožavaju SAD.
Sklonište progonjenih
Ekvador je u jeku “afere Vikiliks” prošle godine nudio utočište Asanžu, a vlasti u Kitu su zbog saznanja sa Vikiliksa proterale ambasadorku SAD, dok je predsednik te latinoameričke zemlje, gostovao u Asanžovoj emisiji i poručio voditelju: “Dobrodošao u klub progonjenih!”
Asanž je zahtev za azil od Ekvadora zatražio u junu prošle godine, pošto se sklonio u ambasadu te zemlje u Londonu ne bi li izbegao izručenje Švedskoj, od kog je strahovao jer smatra da vodi izručenju SAD. Zahtev mu je odobren iste godine, u avgustu.
Džulijan Asanž je utočište našao u ekvadorskoj ambasadi u Londonu/FOTO: ProjectAvalon
Sada se sličan scenario ponavlja sa Snoudenom, koji je politički azil od Ekvadora zatražio prošlog vikenda i još čeka odgovor u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma, gde je stigao iz Hongkonga, svog prvog utočišta posle otkrivanja američkog špijunskog programa.
I dok se čeka odluka o Snoudenovoj sudbini, a američki zvaničnici od Kita “ljubazno traže” da odbaci njegov zahtev za azil, predsednik Ekvadora Rafael Korea ističe je da će, čim se i ako se bivši američki obaveštajac nađe na teritoriji njegove države, najpre konsultovati SAD, kao što je u slučaju Asanža prvo konsultovao Britaniju.
Ima li granica špijunaži?
Međutim, Koreina glavna poruka je da će “slušati svakog ali da će odluka biti naša, kao suverene države”.
“Obavezuju nas ljudska prava…Moramo da podignemo glas, protestujemo i tražimo objašnjenja”, kaže Korea, istovremeno poručujući Vašingtonu da ne naseda na pisanje zlonamernih medija koji ističu da je Ekvador protiv Amerike.
Osnivaču Vikiliksa Ekvador je bio jedina nada da će izbeći izručenje Švedskoj, gde ga optužuju za silovanje, kao i eventualni dalji transfer u SAD, gde bi mogli da ga optuže za špijunažu.
Ekvador je ponudio gostoprimstvo Asanžu još 2010, u jeku razotkrivanja tajnih diplomatskih depeša na Vikiliksu, koje je toliko naljutilo Amerikance da bi ga rado videli pred sudom. Asanž je postao “državni neprijatelj” SAD kad je iz depeša postalo jasno da velika sila ne samo da ne mari za saveznike, već ih prisluškuje, prati, zove smešnim imenima, čak traga za njihovim DNK.
Da li će Snouden uspeti da stigne do Ekvadora/FOTO: AP
Predsednik Korea razbesnio je Amerikance nizom poteza koji su na istoj levičarskoj liniji kao potezi ostalih “neposlušnih” latinoameričkih država – najpre je glasao protiv osude Sirije u UN, u Savetu guvernera IAEA usprotivio se rezoluciji kojom je prekoren Iran, a nije podržao ni obnavljanje članstva Libije u Savetu za ljudska prava UN – posle svrgavanja Moamera Gadafija.
Ekvador je, oktobra prošle godine, poslao svog predstavnika u posetu Damasku – tokom koje se delegacija visokih zvaničnika latinoameričkih zemalja sastala sa Bašarom al-Asadom. Ekvador, Kuba, Venecuela, Nikaragva i Bolivija tad su podršku Asadu obrazložile rečima: “Odbacujemo sve oblike intervencionizma koje imperija pokušava da primeni kao što je učinila u Libiji u nasilnom procesu promene režima.”
Aprila prošle godine, Ekvador je proglasio američku ambasadorku u toj zemlji nepoželjnom osobom i zatražio njen odlazak zbog sporne diplomatske depeše koju je objavio veb sajt “Vikiliks” – po kojoj je ona optuživala Koreu da angažuje korumpirane saradnike, iako se Ekvador i na neuobičajene načine bori protiv korupcije – slanjem kandidata na detektor laži!
Čvrsta ruka
Predsednik Korea je na vlasti od januara 2007, pošto je krajem 2006. na izborima izabran za predsednika.
Decembra 2008, Korea, po zanimanju ekonomista koji se školovao i u Belgiji i SAD, proglasio je nacionalni dug “nelegalnim”, objašnjavajući da su se u ime Ekvadora zadužili prethodni korumpirani i despotski režimi. Posle pretnji da će stvar sa kreditorima da “istera” pred međunarodnim sudovima, uspeo je da smanji ukupnu sumu koju zemlja duguje i – nastavio da ih isplaćuje.
Predsednik Ekvadora Rafael Korea cenu ljudska prava, naročito ako ih ugrožavaju SAD
Korea je oženjen Belgijankom, koju je upoznao na studijama, i imaju troje dece, a njegova dramatična porodična priča iz rane mladosti možda objašnjava i potpuno subjektivne razloge netrpeljivosti prema Americi: kad je imao 25 godina, njegov otac je uhapšen dok je krijumčario kokain u SAD, osuđen je na pet i po godina zatvora – a život je okončao samoubistvom.
Predsednik Korea javno je jednom prilikom govorio o toj tragediji, založivši se za veću popustljivost prema sitnim krijumčarima u zemlji i regionu, gde je to često jedini izvor prihoda za siromašne:
“Krijumčari droge nisu delikventi. To su samohrane majke i nezaposleni koji su očajni u nastojanju da prehrane svoje porodice.”
Izvor: Tanjug
